Poezija, Božana Radenković

Poezija, Božana Radenković




Smrt je plemenita životinja

kad sam s tobom
smrt nije velika paukova senka
koja se prikrada iz ćoška
i narasta do plafona
smrt je prošlost koju
presipam u teglu i
spuštam na policu
smrt je frizijski konj
na prostranoj livadi
svilena griva
uz koju prislanjam obraz
i vijorim do planinskih vrhova
iznad svog detinjstva


Usputne stanice


ovaj grad ima preširok zagrljaj
i slabe ruke
niko me nikada
tako mlako nije grlio

došla sam da bih ostala sama

sama u sporim tramvajima
sama na ulici među turistima
sama u krcatim klubovima

u četiri zida
mislim na jug i njegove divlje zenice
uzima me nežno
i ostavlja tamo gde je najspokojnije

ovde je sve hladnije
gotovo kao u hodniku višespratnice
u kojoj si mi rekao da je samo ljubav dom
a sve ostalo usputne stanice

tada sam poželela da me progutaju daljine
da od mene ostane
samo sećanje
na moje letnje haljine


Kako dolazi jesen

jesen mi uvek prvo dođe iznutra
neprimetno
kao pogurena starica što
u papučama prelazi gradski trg
i u rukama nosi tek ubrano cveće

zri voće
jesen dolazi polako

pije moj čaj
oblači moj džemper
zavlači se pod moje ćebe
čita moje knjige

soba mi nikad nije bila praznija
jesen mi uvek prvo dođe iznutra

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".